-Pravio je ljude od gline, znas?- naglasila je svaku pojedinu rec.

-Mh. Ko?

Majka, sredovecna, naviknuta na rutinu porodicnog zivota, televiziske serije i prezderavanje pred spavanje. Polako tone ka kasnoj sredovecnosti, posmatranju morala komsija, brigu o borama i upornom ciscenju dvorista. Upornom dok se ne ublazi prljavstina krhkosti starenja i sitnicarenja.

- Pa Bog, naravno. Nije nas napravio od nicega.

Okrenula se ka kcerci. Emanuel u tom casu zaplaka iza ekrana. Miranda ga ne voli.

- O cemu ti to?

- Bog je- naglasila je- pravio ljude od zemlje a onda je jedan covek napravio drugog coveka od zemlje i tako.

- Zove se Golem- nastavila je- i jede lose ljude.

Majka se nasmejala. Deca su tako prosta, nepripremljena. Veruju u svasta. U gluposti. Nikada im nije pricala bajke. Bas zato. Ljudi ne postaju jaki verujuci u budalastine.

-Mico- tepala joj je- to se zove legenda. To znaci da su ljudi davno nekad nesto obicno pricali tako da bude veliko a nije veliko.

- Ali njima je trebao Bog pa su napravili..

- Mico to je prica. Kao Ivica i Marica. Nije se desilo.

- A je li Bog dobar?

- Mozes da racunas na to. 

- Sta znaci da mogu da racunam na to?

- Idi pitaj tatu, on to bolje zna- Emanuel stoji na litici. Elena trci ka njemu. Dere se: Nemoj da skaces!

Devojcica je zatrupkala kroz dve sobe i nasla oca nadnetog nad radni sto.

- Tata- povikala je.

Okrenuo se.

- Sta znaci: Racunati na to? - bila je uznemirena. Previse reci na jednom mestu. Urodjena sumnja. Neko je laze.

- To znaci da mozes da budes sigurna da ce se nesto desiti ili da ce neko nesto uraditi. Zasto me to pitas?

- A jel to znaci da ce Golem uvek braniti manje i slabe?

- Golem? Gde si cula za to?

- Gaga je golem. - rece samouvereno.

Otac ju je uzeo za ramena.

- Da li si prilazila Gagi? osetila se nesigurnost u glasu.

-Ne-.

- Sigurno?

- Nisam mu prilazila.

- I nemoj. Gaga je bolestan covek. Znas sta je lepra? Strasna bolest koja jede decu. E, pa Gaga je ima. Da li si razumela?

-Da.

**

Te noci je sanjala po treci ili cetvrti put dogadjaj koji je zaista videla nekoliko dana ranije. Kroz skolski prozor vidi decaka koji pretrcava ulicu. Taksista u momentu izbegava da zgazi dete. Izlazi i hvata malog za jaknu. Dva samara se pretvaraju u udarac pesnicom i viku, zatim jos jedan udarac i krv. Sesti cas drugog razreda. Napolju je mrak. Udara opet i u tom casu iz senke pored visokog zbuna izranja Golem, ogroman i strasan, izoblicen zbog mekoce zemlje od koje je nacinjen ali svakako neunistiv. Ako ga prati urlik, za Milicu je necujan iza stakla. Grabi coveka podlakticom preko vrata i odvlaci u senku lako kao da vuce krpenu lutku. Decak bezi.

Milicu na kraju casa docekuje otac i odvodi kuci. Prolaze pored praznog upaljenog automobila. Milica vuce oca za rukav ali on je zauzet vaznim mislima.